Rak bi bio sledeći, najsmrtonosniji od jahača smrti. I ovo je oblast u kojoj se mnogo toga što Više o kardiovaskularnim bolestima kazano , ovde se zapravo prilično razlikuje.
Kada je reč o raku, znamo da postoje neki zaista jasni i očigledni genetski uzroci raka.
Na primer, postoji nekoliko gena, neki za koje su mnogi ljudi već čuli, kao što su BRCA1 ili BRCA2, koji su snažno povezani sa rakom dojke, ili Lynch sindrom koji je snažno povezan sa rakom debelog creva i drugim vrstama raka.
Ali u većini slučajeva, kada kažemo da rak „trči“ u porodici, mi zapravo još uvek ne možemo ni da identifikujemo gene putem kojih se to prenosi. Izgleda da se prenosi kao veoma poligenski (više gena).
Štaviše, iako znamo za barem dva značajna spoljašnja okidača za rak: pušenje i gojaznost, zapravo imamo vrlo malo da kažemo o mnogim drugim okidačima.
Uprkos onome što bi ljudi želeli da veruju, postoji vrlo malo uvida kada je reč o konkretnoj hrani, npr crveno meso i slično.
Dakle, kada sve to saberemo, shvatimo sledeće:
- Pušenje očigledno izaziva rak.
- Gojaznost takođe očigledno izaziva rak. Ne sve vrste, ali mnoge. Oko dve trećine karcinoma ima veoma snažnu povezanost sa gojaznošću.
Verovatno nije višak masti sam po sebi ili je adipozno tkivo (masno tkivo) to koje pokreće rak, i više je da su to faktori rasta ti koji to rade. Dakle, gojaznost dolazi sa više upale, dolazi sa više faktora rasta kao što su insulin i IGF, i čini se da su to verovatno stvari koje zaista vode ka porastu u obolevanju od raka.
Ali to ostavlja malu prazninu u smislu objašnjenja.
I tu dolazimo do naučnika poput Berta Vogelsteina i drugih koji bi rekli: pogledaj, zapravo postoji komponenta obične loše sreće ovde: postoje mutacije koje se dešavaju.
Svaki rak počinje mutacijom, i većina tih mutacija su somatske mutacije.
To znači da su većina tih mutacija nastale u ćelijama koje su se razvile normalno, zar ne?
Dakle, to su tvoje telesne ćelije, ne nasleđene ćelije. To su bile normalne ćelije, ali su onda mutirale i te mutacije spadaju u dve kategorije. To su ili mutacije koje podstiču rast tumora, dakle onkogene mutacije, ili su to mutacije koje suzbijaju tumore.
Dakle, imamo gene koji su tu da suzbiju rak i ako dođe do mutacije u jednom od tih gena, telo gubi sposobnost da suzbije rak.
A zatim dobijamo mutacije u genima koji uključuju rak.
I ponovo, neki od tih gena su nasledni, ali mnoge, zapravo većinu, stičemo tokom života.
I ono što nas i dalje zbunjuje, i ponavljam, mislim da najbolja radna hipoteza jeste da ulogu u tome igra — loša sreća.
Opet, u nekim slučajevima znamo da virusi igraju ulogu u tim mutacijama, ali ono o čemu zaista govorim jeste odakle zapravo dolazi većina tih mutacija? I, u svakom slučaju, to je oblast od velikog interesa.
Drugi problem kod raka koji nije prisutan kod kardiovaskularnih bolesti jeste to što su opcije lečenja ređe — zapravo, ne bih rekao da ih ima manje, nego bih rekao da su manje efikasne.
Dakle, osoba danas koja ima uznapredovalu kardiovaskularnu bolest ima mnogo bolju prognozu nego osoba koja danas ima uznapredovali rak.
Osoba koja danas ima rak u četvrtom stadijumu, tj. **metastatski endotelni tumor (**to znači čvrsti tumorski organ poput dojke, pluća, pankreasa, prostate, debelog creva), koja danas ima jedan od tih karcinoma koji se proširio sa svog izvornog mesta na udaljeno mesto, dakle metastatski ili rak u četvrtoj fazi — ta osoba ima otprilike istu desetogodišnju stopu preživljavanja kao osoba sa tim tumorom pre 50 godina.
Imaju duže srednje preživljavanje. Živeće duže. Možda pet godina umesto jedne. I to nije zanemarljivo. Ali, nisu izlečeni u većem procentu. I, naravno, to je obeshrabrujuća statistika.
Dakle, kada razmišljamo o raku, jasno je da prvo i najvažnije treba učiniti sve što možemo da ga izbegnemo.
Ali, kao što sam već pomenuo, ta „knjiga strategija“ nije toliko obimna kao kod bolesti srca.
To vodi ka vrlo kontroverznoj stvari o kojoj često govorim — a to je važnost ranog i agresivnog skrininga.
Već smo posvetili gomilu sadržaja argumentima za i protiv tog pristupa, ali se nadam da ovo objašnjava zašto je to i dalje stav koji zastupam.
