(RECENZIJE KNJIGA KOJE SAM PROČITAO – PREPORUKE OVDE)
Zdravo, ja sam Veroljub Zmijanac, suprug, otac troje dece, inženjer informacionih sistema (FON) i neko ko se u slobodno vreme bavi sportom i pitanjem: Kako da kao vršnjaci u 40-tim iskoristimo vreme i resurse da živimo zdravije i srećnije.
Na ovim stranicama ne nudim pseudo nauku, ne garantujem i ne obećavam – beležim šta radim, merim, učim i delim ono što sam lično testirao i što mi se pokazalo kao trajno korisno.
Ovo mesto je zbir mojih učenja i beleški iz prakse: od snage i kondicije, preko sna i ishrane, lične psihologije i filozofije, do smislenih rituala koji preživljavaju gust raspored.
Kada sam pročitao knjigu Nadživeti (eng. Outlive) američkog lekara Pitera Atije, dobio sam nadahnuće da ovu temu dalje istražim i podelim sa dragim ljudima.
Razmišljajući o tome što sam upravo saznao, shvatio sam kako su moja majka (nakon duge borbe sa rakom) i otac (iznenada od srca) umrli mladi.
Jedan od uzroka bio je i način na koji su razmišljali o svom zdravlju. Knjiga me nije obeshrabrila, već mi je podarila mi je nadu i nameru.
Kao otac troje dece, shvatio sam da imam odgovornost prema sebi i prema svojoj ulozi u porodici da svoje zdravlje ne zanemarim.
U ovoj misiji smo poprilično sami. Sistem zdravstvene zaštite u Americi (a i kod nas) čeka akutni problem koji se onda rešava.
Medicinska tehnologija nas čini zdravijim tek kada se razbolimo, a to je obično kasno. Sve ovo može drugačije.
Prvi korak je osnaživanje ljudi da razumeju i steknu bazičnu medicinsku pismenost.
Ne treba se plašiti ove tematike. Danas, uz sve dostupne resurse, možemo posložiti dovoljno dobro znanje o tome kako funkcionišemo i šta da radimo da budemo zdraviji.
Verujem u disciplinu i dobar kompas. Seneka je to sažeo bolje nego što ću ja ikad: „Telo treba tretirati na strog način, da ne bi bilo neposlušno umu.“
Ta stoička rečenica me dovela do Talebove antifragilnosti i dala okvir za filozofsko promišljanje fitnesa u četrdesetim.
Verujem u podatke, merenje umesto nagađanja i u male pobede koje se sabiraju.
Verujem da je briga o sebi u ovim godinama vrsta ljubavi prema sebi i investicija u budućnost tvoje porodice.
Verujem da bi našim vršnjacima prijao spoj srpske generacijske mudrosti (onoga kako su naši preci ovde živeli) i savremene nauke o dugovečnosti. Pronalazim puno sličnosti u tome i vidim jasno gde smo kao društvo stali u razvoju.
Video sam previše drugara kako posle 40-te počnu da se gase. Izgledaju isto, ali više nisu isti.
A istina je da baš sada počinje drugo poluvreme koje odlučuje da li ćeš stariti smisleno i zdravo ili kao posmatrač sopstvenog propadanja.
Meni se to dogodilo pre nekoliko godina.
Trčao sam, radio triatlone, ali sam bio konstantno umoran, slab i nisam izgledao kako sam želeo.
Dok nisam shvatio da telo u četrdesetima ne traži više truda, nego samo malo pameti i posloženih navika.
Od tada sam posvetio godine učenju od najboljih (dr Peter Attia, Andrew Huberman, Rhonda Patrick) i kreirao pristup koji kombinuje snagu, dugovečnost i zdravu filozofiju života.
Pre nego što sam počeo da pišem o dugovečnosti, godinama sam kao sportski radnik gradio zajednice oko kretanja, trčanja i treninga.
Neke od njih su: Trčanje.rs, Belgrade Running Club, Dionysus Experience, Nordijac – klub nordijskih hodač, Serbia Running Project, Pelaton – Sports Business Academy, Serbia Business Run, Adria Corporate Run League…
Trenutno sam zaposlen kao direktor serije kompanijsko-sportskih događaja Serbia Business Run & Walk, čiji sam osnivač od 2016. godine. U pitanju je tim-bilding događaj koji kroz trčanje i hodanje na 5 km svake godine spaja više od 15.000 zaposlenih iz 800+ kompanija u Subotici, Nišu, Novom Sadu i Beogradu.
Ovaj životni poziv nastao je dok sam kao stipendista Fondacije Dr Zoran Đinđić krenuo da trčim u Štutgartu.
Po povratku u Srbiju postao sam neka vrsta evanđeliste i pionira modernog trkačkog pokreta, a za svoj rad dobio sam i nagradu Evropske komisije u Briselu 2021. godine.
Moja sportska biografija uključuje to da sam tek sa 25 godina krenuo da trčim i redovno treniram.
Ubeđen sam da je upravo maraton, umesto vojske, 2009. godine bio moj ritual prelaska u svet odraslih, posle kojeg su i moji problemi sa astmom prestali.
Od tada pa sve do moje 39. godine više ili manje uspešno sam završavao trke:
Velika promena desila se upravo kada sam napunio četrdesetu.
Verujem da su mnogi vršnjaci sa staze osetili isto: zapinješ da održiš formu, teraš se da izađeš na još jednu trku, a istovremeno postaješ sve sporiji i izgledaš sve lošije.
Tada sam otkrio planski trening snage i tada je nastala hibridna kombinacija treninga snage i aerobnog treninga, čiji je sportski pandan HYROX takmičenje.
Moje proviđenje u treningu poklopilo se sa onim što sam kasnije upoznao u radu dr Pitera Atije i dr Endrua Hjubermana – i tada sam znao da sam na pravom tragu nečega značajnog.
Sada se osećam i izgledam bolje nego kada sam imao 25 ili 35 godina. Sledeće godine ću izgledati još bolje.
Ovaj sajt je tvoj hub za zdravlje, dugovečnost i identitet atlete posle 40-te.
Sve što delim ovde ima jedan cilj: da ti pomogne da izgledaš, osećaš se i funkcionišeš kao najbolja verzija sebe, bez obzira na godine.
Naći ćeš:
✓ Besplatne resurse – vodiče o biomarkerima, procentu masti, ishrani i navikama
✓ Fit Over 40 programe – strukturisane planove za trening, ishranu i mentalni reset
✓ Zajednicu muškaraca koji ne traže motivaciju, već sistem koji radi
Živ bio!
Veroljub Zmijanac
veroljub@gmail.com
Pridruži se grupi od 1000+ muškaraca. Odmah dobijaš: Besplatni kurs „5 taktika dugovečnosti“. Jednom mesečno: FitOver40 3-2-1 Newsletter sa najnovijim uvidima o muškom zdravlju i fitnesu.
Nikada neću deliti tvoje podatke ni sa kim. Bez spama. Odjavi se bilo kada.
