Kada je u pitanju Alchajmerova bolest mnogo bolje razumemo uzroke i koje su osobe podložne, koji geni igraju ulogu iz perspektive genetske predispozicije.
A deo razloga za to jeste jedno vrlo jednostavno, ali iznenađujuće tačno pravilo koje kaže: ono što je dobro za srce je dobro i za mozak.
I studija za studijom je pokazala sledeće: svaka intervencija koju primenimo kako bismo smanjili rizik od aterosklerotske kardiovaskularne bolesti takođe smanjuje rizik od demencije.
To znači: imati bolje metaboličko zdravlje, niže nivoe ApoB čestica, niži krvni pritisak, ne pušiti: sve te stvari dramatično smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti i istovremeno dramatično smanjuju rizik od Alchajmerove bolesti.
Jedno područje gde intervencije kod demencije imaju još veći pozitivan efekat nego kod srčanih bolesti jeste fizička aktivnost. Zato i nije iznenađenje da vežbanje poboljšava šanse osobe da ne dobije ili da preživi: kardiovaskularne bolesti, rak ili demenciju.
Ali rekao bih da su dokazi o koristima vežbanja i veći po značaju i jači u pogledu poverenja kada je reč o prevenciji neurodegenerativnih bolesti.
Ali nažalost, druga strana toga je od svih hroničnih bolesti, one koje uzrokuju demenciju i neurodegenerativne bolesti su one za koje trenutno praktično ne postoje održive terapijske opcije.
Dakle, prava igra kada su u pitanju neurodegenerativne bolesti, a posebno bolesti koje izazivaju demenciju, jeste sledeća i jedina koju ću još ovde spomenuti jeste Parkinsonova bolest jer je to najčešći poremećaj kretanja i zato je izbegavanje tih bolesti prvi, drugi i treći prioritet na listi prioriteta.
Kada dođemo do faze lečenja, barem u ovom trenutku, prognoze nisu baš obećavajuće.
Dakle, to su obe bolesti kod kojih što veći „rezervoar“ imate, to bolje. Što su vam veće kognitivne rezerve i rezerve pokreta, to ste otporniji na efekte ovih stanja.
